Potreba za hranjivim materijama kod trudnica
U trudnoći su povećane potrebe za svim hranjivim materijama, a posebno za gvožđem, jodom i folnom kiselinom. Neophodno je da se organizmu osigura dovoljna količina svih hranjivih materija, kako bi se izbegle posledice njihovog nedostatka. Ishranom treba da se osigura unos, koji zadovoljava potrebe i ploda i majke.
Metabolizam je u trudnoći pod uticajem hormona koji preusmeravaju hranjive materije prema placenti (posteljici) i mlečnim žlezdama. Funkcija bubrega je promenjena pa je povećano izlučivanje vitamina topivih u vodi. Volumen krvi i kompozicija takođe se menjaju. U trećem tromesečju trudnoće, volumen krvi se povećava za 35-45%, najviše zbog ekspanzije volumena plazme i povećanja mase eritrocita.
Zbog promena koje se dešavaju u trudnoći („drugo stanje“), ishrana trudnica mora da prati promene koje se događaju u telu žene. U razvoju i rastu nerođenog deteta, ishrana majke ima važnu ulogu, ali to ne znači da majka mora da jede dvostruko veću količinu hrane.
Od trenutka začeća, pa sve do porođaja dolazi do brojnih promena u organizmu žene, uključujući i pojačan rad organizma, tako da je potrebno da se dobro uravnoteže sve prehrambene komponente (belančevine, masti i ugljeni hidrati), sa potrebnim vitaminima i mineralima. Potrebe majke za određenim vitaminima i mineralima tokom trudnoće se značajno povećavaju.
Ipak, ono što je dobro u malim količinama, ne mora da bude bolje u većim količinama, naročito tokom trudnoće. Vitamini i minerali u visokim dozama mogu imati štetna dejstva na organizam. Ovo je naročito vidljivo tokom trudnoće, i to kod vitamina A i vitamina D, koji ispoljavaju toksične efekte kada se unose u meri koja nije u skladu sa preporučenim dnevnim količinama.
Dodatne dnevne potrebe za vitaminima i mineralima tokom trudnoće
Preporučeni dnevni unos hranjivih materija za trudnice
| Žene (25 – 40 godina) | Trudnice |
| Energija (kcal) | 1800 - 2000 | 2000 - 2300 |
| Vit. A (μg) | 700 | 770 |
| Vit. C (mg) | 75 | 85 |
| Vit. D (μg) | 5 | 5 |
| Vit. E (mg) | 15 | 15 |
| Vit. K (μg) | 90 | 90 |
| Vit. B1 (mg) | 1,1 | 1,4 |
| Vit. B2 (mg) | 1,1 | 1,4 |
| Vit. B3 (mg) | 14 | 18 |
| Vit. B6 (mg) | 1,3 | 1,9 |
| Vit. B12 (μg) | 2,4 | 2,6 |
| Folna kiselina (μg) | 400 | 600 |
| Pantotenska kiselina (mg) | 5 | 6 |
| Biotin (μg) | 30 | 30 |
| Kolin (mg) | 425 | 450 |
| Kalcijum (mg) | 1000 | 1000 |
| Fosfor (mg) | 700 | 700 |
| Magnezijum (mg) | 315 | 350 |
| Gvožđe (mg) | 18 | 27 |
| Cink (mg) | 8 | 11 |
| Fluor (mg) | 3 | 3 |
| Jod (μg) | 150 | 220 |
| Selen (μg) | 55 | 60 |
| Hrom (μg) | 25 | 30 |
| Bakar (μg) | 900 | 1000 |
| Mangan (mg) | 1,8 | 2 |
Minerali i vitamini
Potrebe za mnogim mineralima su povećane tokom trudnoće. Često usled malapsorpcije, koja je posledica bolesti ili neadekvatnog unosa hranjivih materija, kao i zbog slabe informisanosti o prenatalnoj ishrani, dolazi do manjka pojedinih minerala i vitamina, što ima brojne negativne posledice.
Kada se govori o negativnim posledicama usled deficita mikronutrijenata, akcenat je na perinatalnoj smrtnosti, preranom porođaju i niskim porođajnim težinama ploda.
Potrebe za mikronutrijentima
KALCIJUM
Kalcijum je mineral koji je bitan za izgradnju čvrstih kostiju i zuba, normalnu cirkulaciju krvi i rad srca, kao i nadražaje mišića i nerava. Ukoliko majka ne uzima dovoljno kalcijuma preko hrane, on će se crpiti iz njenih kostiju, što kasnije može dovesti do težeg oblika osteoporoze, kao i bržeg kvarenja zuba. Nedostatak kalcijuma je vrlo redak u trudnoći, a obično se pojavljuje u slučajevima hipoparatiroidizma, ili kod trudnica kod kojih se javlja nepodnošljivost laktoze (mlečni šećer).
Potrebe za kalcijumom su konstantne. Prema ranijim preporukama (RDA 1989.g) u trudnoći je trebalo uzimati 1200 mg kalcijuma, međutim novija istraživanja su potvrdila da pravilnom ishranom majka može da obezbedi svom organizmu dovoljnu količinu kalcijuma. Danas se koriste DRI (Dietary Reference Intakes) tablice iz 1997.g, koje pokazuju da je potreba za kalcijumom u trudnoći 1000 mg/d, kao i kod žena od 19 do 50 godina.
Razlog tome su hormonalne promene u trudnoći. Estrogen utiče na pojačanu apsorpciju kalcijuma, tako da je u trudnoći prirodno povećano iskorišćavanje tog minerala. Pre trudnoće apsorbuje se oko 27%, u 6. mesecu trudnoće oko 54%, a na kraju trudnoće oko 42% kalcijuma. Smatra se da je to jedan od bioloških mehanizama kojim se kompenzuje gubitak kalcijuma do kojeg dolazi tokom trudnoće. Dovoljne količine vitamina D takođe su neophodne za dobru apsorpciju kalcijuma.
Postoje brojni faktori koji utiču na pravilnu apsorpciju kalcijuma.
Istina je da je kalcijum neophodan i za izgradnju bebinog kostura u trećem tromesečju trudnoće, kao i za kvalitet majčinog mleka, ali bez obzira na sve to, dodatna suplementacija nije potrebna.
Ishrana je ključni faktor pri unosu kalcijuma, jer ga tako organizam najbolje prihvata i time postižemo ravnotežu u ishrani.
Treba pripaziti na sledeće:
A) kafa i čaj u većim količinama deluju negativno na apsorpciju kalcijuma
B) pušenje je faktor rizika za koštani metabolizam
C) gazirana pića sadrže velike količine fosfora i na taj način ometaju apsorpciju kalcijuma (posebno su „opasni“ dijetalni oblici bez šećera jer utiču na ravnotežu kalcijuma i fosfora)
D) veće količine natrijuma uzrokuju pojačano izlučivanje kalcijuma preko bubrega
E) neki lekovi (kortikosteroidi, antiepileptici, hormoni štitne žlezde..) utiču na slabljenje kostiju
F) hormonalni poremećaji utiču na apsorpciju kalcijuma
Najbolji izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi.
Trudnice vegetarijanke ili one koje ne podnose laktozu (mlečni šećer) neophodnu količinu kalcijuma mogu da dobiju iz susama, lešnika, kikirikija, badema, pistaća, oraha, morskih algi, kelja, peršuna, brokolija, kore limuna i narandže, suvog grožđa, suvih smokvi i šljiva, kao i ribe.
GVOŽĐE
Gvožđe je mineral koji je neophodan za prenos kiseonika putem krvi do svih ćelija u organizmu, potpomaže rast, sprečava umor i učestvuje u odbrani organizma od stresa i infekcija. Upravo su to razlozi zbog kojih unos gvožđa tokom trudnoće treba da bude povećan čak do 27 mg dnevno.
Potrebe za gvožđem u trudnoći povećane su 100% i najizraženije su u drugom i trećem tromesečju trudnoće, dok u prvom tromesečju nema potrebe za povećanim unosom gvožđa jer su fiziološki povećane potrebe nadomešćene izostankom menstruacije (RDA str.201.)
Fetus zadovoljava svoje potrebe crpeći majčine zalihe, pa nedovoljne zalihe u majčinom organizmu mogu da uzrokuju povećanu smrtnost, prevremeni porođaj, rađanje dece sa niskom porođajnom težinom - uopšteno veći rizik za komplikacije. Glavni uzroci nedostatka gvožđa su neadekvatna ishrana, koja dovodi do premalih zaliha tog minerala. Najugroženije su trudnice lošeg socijalnog statusa, kao i one sa višestrukim trudnoćama. Zato je gvožđe vrlo važan nutrijent za zdravlje majke i deteta i smanjenje rizika od infekcija.
CINK
Cink je mineral koji je neophodan da bi se iskoristio vitamina A iz jetre, za stvaranje rezervi insulina, učestvuje u stvaranju kolagena i izuzetno je važan u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i fosfora. Cink ubrzava zarastanje rana i podstiče vitalnost, jača imunitet i potpmaže regeneraciju kože i sluzokože.
Potrebe za cinkom povećavaju se za cca. 44%. Uzrok manjka je slaba bioraspoloživost ili visoke doze bakra (Cu) ili gvožđa (Fe), koji imaju kompetitivno dejstvo. Nedostatak cinka povezan je sa zaostatkom u rastu ploda, pobačajima, poremećajima intrauterinog rasta, kao i preeklampsijom (povećani krvni pritisak, zadržavanje vode u organizmu). Osim toga, deficit cinka utiče na imunološki odgovor organizma blokiranjem razvoja T-limfocita kao i njihove funkcije.
Mnogi sastojci hrane utiču na apsorpciju cinka - mlečna kiselina i limunska kiselina pospešuju apsorpciju, dok je kofein, tanini i fitati ometaju.
Prirodni izvori cinka su rakovi, riba, žitarice, ćuretina, pivski kvasac, sir, grašak, semenke bundeve i suncokreta, mahunarke.
JOD
Štitnoj žlezdi je potreban jod za pravilan rad i proizvodnju hormona koji regulišu rast i razvoj deteta. Tokom trudnoće povećana je potreba za jodom. Nedovoljni unos joda je jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema u svetu.
Neadekvatni unos joda ima za posledicu pobačaj, kretenizam i mentalnu retardaciju novorođenčeta. Pojava nedostatka joda u ishrani je geografski specifična i najčešća je u krajevima gde je tlo osiromašeno jodom pa je na taj način poremećen prehrambeni lanac.
Prirodni izvori joda su sardine, rakovi, školjke i bakalar. Treba biti oprezan jer se sadržaj joda znatno smanjuje u procesu pripreme hrane. Pečenjem se gubi 23% joda, a kuvanjem 58%.
Apsorpcija joda zavisi od sastojaka hrane koju jedemo. Tako na primer kupus, karfiol i kelj ometaju apsorpciju joda.
Najbolji izvori joda u hrani su jodirana so, crni luk, morski plodovi i povrće koje raste na zemljištu bogatom jodom.
MAGNEZIJUM
Neophodan je za rast, formiranje kostiju, proteina, masti i nukleinskih kiselina. Važan je aktivator mnogih enzima koji učestvuju u metabolizmu. Pomaže kod prevelikog lučenja želudačne kiseline i opstipacije. Učestvuje u stvaranju energije, u procesima koagulacije i transportu glukoze u ćelije. Neophodan je za metabolizam kalcijuma, fosfora, natrijuma, kalijuma i vitamina C. Poznat je još i kao antistresni mineral. Nedostatak magnezijuma može da izazove grčeve, slabost, poremećaj rada srca, razdražljivost i glavobolju.
Masna hrana, pića bogata fosfatima (npr. Coca-Cola), preterana konzumacija soli i alkohola smanjuju iskoristivost magnezijuma u organizmu, što može da dovede do njegovog deficita.
Najbolji izvori magnezijuma u hrani su cela zrna žitarica, smokve, bademi, orasi, semenke, tamnozeleno povrće i banane.
Potrebe za hidrosolubilnim vitaminima (topivim u vodi)
VITAMIN C
Tokom trudnoće koncentracija vitamina C u serumu progresivno se smanjuje za cca. 50%, najvećim delom zbog korišćenja od strane fetusa, ali i zbog razređivanja u organizmu usled povećanja volumena krvne plazme. Zato ishranu u trudnoći treba dopuniti sa 10 mg C vitamina više nego inače. Vitamin C pospešuje apsorpciju gvožđa, pa je dobro uz obrok ili uz suplement gvožđa jesti brokoli, zelenu papriku, kupus, jagode, sok od narandže ili grejpfruta.
TIAMIN (B1) I RIBOFLAVIN (B2)
Koncentracije ovih vitamina opadaju tokom trudnoće. Potrebe za tiaminom su 12% veće u trudnoći, dok je preporuka za riboflavin veća za 7% zbog pojačane sinteze majčinog i fetalnog tkiva. Deficit tiamina je vrlo redak, ali do njega može doći ako je ishrana bazirana većinom na glaziranom pirinču (beli pirinač kome je odstranjena spoljna ljuska, celokupni spoljašnji i unutrašnji slojevi ploda i cela klica). Deficit riboflavina može da se javi kao rezultat pojačanih potreba fetusa za tim vitaminom, usled gubitka pri toplotnoj obradi namirnica ili kao posledica neadekvatnog unosa. Nedostatak utiče na imunološki odgovor organizma, smanjujući delotvornost antitela i broj cirkulirajućih limfocita.
Suplementacija riboflavinom može da poboljša hematološki odgovor organizma na gvožđe.
NIACIN (B3)
Koncentracija B3 vitamina opada tokom trudnoće kao rezultat fiziološkog prilagođavanja organizma na povećani volumen krvi ili kao rezultat povećanih potreba za aktivnim transportom kroz placentu. Potrebe za niacinom u trudnoći povećane su za samo 10%, jer postoji mogućnost sinteze derivata niacina iz aminokiseline triptofana pod uticajem hormona estrogena, ali i kao rezultat pojačane potrebe za energijom. Deficit vitamina B3 je retko prisutan. FAO/WHO ne preporučuju dodatni unos tokom trudnoće za razliku od IOM koji preporučuje suplementaciju, kako bi se sa sigurnošću obezbedile dovoljne potrebe tokom trudnoće.
Nedostatak B3 vitamina obično dolazi u kombinaciji sa nedostatkom nekoliko vitamina B kompleksa.
VITAMIN B6
Vitamin B6 učestvuje u metabolizmu aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina i gvožđa. S obzirom da su potrebe za proteinima povećane tokom trudnoće, proprocionalno rastu i potrebe za B6 vitaminom. Neophodan je i za stvaranje vitamina B12.
B6 vitamin ublažava jutarnje mučnine, ublažava suvoću usta, pomaže pri noćnom grčenju mišića i deluje kao prirodan diuretik.
Najbolji prirodni izvori su pivski kvasac, pšenične klice, riba, kupus, integralni pirinač, jaja, zob, kikiriki i orasi.
FOLNA KISELINA
Folna kiselina je vitamin iz B kompleksa i ključni je faktor u sintezi DNK, odnosno u izgradnji svih novih ćelija, pa tako i ćelija ploda (fetusa). Trudnoća od samoga početka zahteva dvostruko veću količinu folne kiseline zbog prevencije anomalija na plodu (oštećenje centralnog nervnog sistema, rascepljena usna i nepce, razni defekti na srcu, kičmi, nogama i rukama ).
Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi već tada da obogate svoju ishranu folnom kiselinom, jer se neuralna cev fetusa razvija između 21. i 28. dana trudnoće.
Od količine folne kiseline takođe zavisi i raspoloženje, jer je direktno uključena u sintezu S-adenozil-L-metionina – oblik aminokiseline metionina koji je jedan od faktora koji učestvuju u sintezi neurotransmitera, ali i komponenti vezivnog tkiva.
Folna kiselina bitna je i da bi se u organizmu iskoristio vitamin B12, koji igra važnu ulogu u sintezi novonastalog tkiva fetusa.
Dodatnim uzimanjem folne kiseline u trudnoći, preveniraju se neke od malformacija kod još nerođenog deteta: spina bifida (rascep dela kičme, posebno u delu krsta, koji dovodi do izlaska moždanih omotača, moždanog tkiva i cerebrospinalne tečnosti), hidrocefalus (oticanje ili povećano stvaranje cerebrospinalnog likvora, što rezultira nakupljanjem tečnosti u komorama mozga i uslovljava porast razmera glave novorođenčeta, zvanu «vodena glavica»).
Koncentracija folata tokom trudnoće opada kao rezultat smanjene crevne apsorpcije, neadekvatnog unosa ili povećanih potreba. Potrebe za folatom povećane su kako bi se sprečilo oštećenje neuralne cevi ploda i omogućio normalan rast tkiva.
Folna kiselina je vrlo termolabilna i u velikoj meri se uništava preradom hrane.
Suplementacija folnom kiselinom je standardni postupak prenatalne nege i nema dokaza o toksičnosti, osim kod žena koje uzimaju antikonvulzike.
Istraživanja su pokazala da suplementacija ishrane folnom kiselinom u trudnoći smanjuje rizik od oštećenja nervnog sistema za 65-70%.
U trudnoći se preporučuje dopuna ishrane sa 400 mμ folne kiseline.
Najbolji prirodni izvori su tamnozeleno lisnato povrće, šargarepa, kajsije, avokado, pasulj.
Potrebe za liposolubilnim vitaminima (topivim u mastima)
VITAMIN D
Vitamin D pomaže kod resorpcije kalcijuma iz creva i kod ugradnje iz krvi u ćelije kostiju, a potrebna količina ovog vitamina dobija se tokom izlaganja suncu uz pravilnu ishranu. Tokom trudnoće povećan je nivo aktivnog oblika vitamina D (1,25 – dihidrokolekalciferol), a nivo njegove inaktivne forme (25 – hidrokolekalciferol) se smanjuje. Potrebe za vitaminom D zavise od toga koliko je koža izložena sunčevoj svetlosti. Nedostatak je vrlo redak, ali u krajevima gde je prisutan, zabeležene su pojave poput nepravilnog razvoja zuba. Suplementacija vitaminom D nije potrebna tokom trudnoće osim u rizičnim grupama koje uključuju žene čije je izlaganje suncu limitirano zbog načina oblačenja ili one žene koje žive u severnim krajevima, sa samo nekoliko sati dnevnog svetla.
U velikim dozama, vitamin D je štetan i za majku i za dete, ali količina koja bi dovela do hipervitaminoze nije poznata zbog individualne osetljivosti na unos.
Bogati izvori vitamina D su: obogaćeno mleko, riba, riblje ulje, maslac, žumance.
VITAMIN E
Tokom perioda gestacije, koncentracija vitamina E se povećava verovatno zbog stanja hiperlipidemije povezane sa trudnoćom. RDA za vitamin E nije utvrđena, ali prema NRC (National Research Council) potreba za vitaminom E u trudnoći je povećana za 25%.
Nedostatak vitamina E je redak, osim ako je prisutan malapsorpcijski sindrom. Suplementacija vitaminom E nije potrebna, jer ishrana u svom sastavu uključuje biljna ulja, voće i povrće, koji mogu dati dovoljnu količinu.
VITAMIN A
Brojna istraživanja potvrdila su štetno dejstvo prekomernih doza vitamina A, posebno u periodu trudnoće. Deficit vitamina A je vrlo redak, tako da nema indikacija za njegovom suplementacijom u trudnoći. Žene u zapadnoj hemisferi ne pate od nedostatka tog vitamina, a ishrana je dovoljno raznovrsna da se organizam može snabdeti dovoljnom količinom.
U prestižnom časopisu New England Journal of Medicine (Rothman, 1995.), objavljeno je istraživanje koje je pokazalo da su doze A vitamina veće od 10000 IU tokom trudnoće odgovorne za 1 od 57 slučajeva oštećenja ploda u SAD-u.
Zbog svih saznanja o negativnom delovanju velikih doza vitamina A, trudnice bi trebalo da konzumiraju samo beta karotine kojih ima u izobilju u namirnicama koje čine svakodnevnu ishranu.
Strije su veoma česte u trudnoći, oko 50-90% trudnica ih dobije. Najčešće se pojavljuju na stomaku nakon šestog meseca trudnoće kada se koža isteže da bi se prilagodila brzom rastu stomaka zbog bebe koja se još brže razvija. Neke žene imaju strije i na zadnjici, butinama, nadlakticama, donjem delu leđa ili na grudima. Strije su uglavnom u obliku malih crvenih, ružičastih, ljubičastih ili tamno braon linija. Najprimetnije su u početku, ali nakon porođaja, strije polako gube boju i postaju srebrnkaste. Nisu bolne, ali rastezanje kože može da izazove svrab. Veću verovatnoću za dobijanje strija imate ako su uobičajene u vašoj porodici, ako ste ih imali u prethodnoj trudnoći, ako ste brzo dobili na težini (brza ili preterana gojaznost će pogoršati strije), ako očekujete blizance ili više. Možete da utičete na strije, ali ne možete da ih potpuno sprečite. Pijte dosta vode, koristite hidrantnu kremu ili losion, pravilno se hranite i izbegavajte drastične oscilacije u težini.
